Prošlo je dugih 13 godina, a ona i dalje ne priča i ne hoda. Nakon porođaja sepsa je zavladala njenim telom i ona je doživela kliniču smrt. Vratila se u život, ali ne onakva kakva je bila. Slučaj Danijele Kovačević (31) bio je izazov za doktore uz inostranstva, a ona ni danas ne jenjava u borbi koja traje više od decenije.
Požrtvovanost, istrajnost i upornost Danijeline majke Vesne mogli bi se meriti sa fantastikom. Njene čarobne ruke nisu malaksale čak ni nakon 11 operacija koje je sama preživela za 13 godina Danijeline borbe. Podiže i vaspitava i Danijelinu ćerku, a svoju unuku. Za Telegraf.rs Vesna je govorila o Danijelinom trenutnom stanju i daljim planovima u njenom oporavku.
– Kada je došla u Nemačku pre šest godina bila je pravi izazov jer je bila polu-živa. Imala je 32 kilograma, bez ikakve volje, pokreta i funkcija, samo je ležala. Od mnogih koje smo tada kontaktirali oni su jedini imali stav “Da, mi ćemo je primiti”. Njeno stanje je trajalo već izvestan broj godina, ali oni se inače bave takvim pacijentima. Trebale su nam godine da prikupimo iznos koji je dovoljan za odlazak u kliniku u Nemačkoj. Tada je bilo već šest godina od kako se se sve to desilo i očekivali su da će biti u lošem stanju, ali nisu očekivali da Danijela nema nijednu sondu, da se hrani na usta i da nema nijednu ranu na telu – priča Vesna.
Kako ističe Danijela je ostvarila veliki napredak u Nemačkoj, a sa klinike se vratila viša šest centimetara i šest kilograma teža što, kako kaže, pokazuje da metabolički proces nije stao.
– Hodanje u lokomatu nauči pacijenta da funkcije pokrenute tamo negde u mozgu, izvrši telesno. Terapijama u Nemačkoj postiglo se nešto što se nije očekivalo. Posle skoro mesec dana Danijela je stajala na nogama naslonjena na krevet. Pokazala je veliku volju. Nakon tri meseca oni su Danijelu digli na noge. Počela je da sedi u kolicima, da se hrani sedeći, što pre toga nije bilo moguće. Glava joj uopšte nije padala, a čak nije imala potrebu ni da je nasloni na kolica. Oni su na sve to obraćali pažnju jer su to veoma bitne stvari sa neurološkog aspekta kako bi ocenili šta mogu dalje i koliko je to dopustivo u Danijelinom slučaju – priča ova hrabra majka.
Naglašava da se profesionalnost Nemačkih doktora sa klinike ogleda i u tome što sprave za vežbanje, kako kaže, prave čak i od daske za peglanje.
– Znaju da ono što im je u okruženju iskoriste kao sprave za takve pacijente jer su vrhunski stručnjaci – dodaje.
Nakon dolaska iz Nemačke brigu o Danijeli preuzela je terapeutkinja, a novac koji je ostao preusmerili su na terapije u kućnim uslovima kao i pomagala koja su bila dostupna.
– Terapeutkinja je dala sve od sebe i Danijelu jako dugo održala u ovom stanju. Kada više nije bilo novca ja sam preuzela na sebe sve ono čemu me ona podučila koliko je u mojoj moći. Danijela je veoma nemirna u smislu funkcionalna. Mi smo kod kuće morali da napravimo krevet sa dosta dubokom ogradicom pa smo na tu navarili još jednu koju ja skidam i vraćam po potrebi jer se ona penje na kolena pa kada se popne njoj ogradica dođe do vrata i ja tada ne brinem o tome da ona može da ispadne – priča Vesna.
Kako kaže i sama je vrlo bolesna što joj otežava brigu o ćerki, a za trinaest godina operisana je čak 11 puta.
Danijeli možete pomoći putem fondacije “Budi human” slanjem SMS poruke 899 na 3030
Uplatom na dinarski račun
160-6000000795147-32
Uplatom na devizni račun
160-6000000795482-94
IBAN:
RS35160600000079548294
SWIFT/BIC:
DBDBRSBG
Danijeli možete pomoći i preko fondacije “Pokreni život” slanjem SMS poruke 107 na 3800.
Uplatom na dinarski račun: 160-6000001618727-76
Uplatom na devizni račun: 160-6000001611549-76
IBAN: RS35160600000161154976
SWIFT: DBDBRSBG
