Gošća emisije ‘Dobar dan BiH’ bila je majka Ramiza Gurdić, koja je do 1995. godine živjeka u Potočarima. Tada Ramiza napušta sa svojim najbližim dom i svoj život nastavlja bez muža i dva sina.
Majka Ramiza kaže da mora biti dobro, da se trudi i da je uporna kako bi našla ostatke svojih sinova.
– Meni je svaki dan 11. juli. Na ovaj bajram mi je bilo posebno teško. Taj dan me neko nazvao, nisam znala ko je, ali gušilo me. Ja se pitam gdje su moji sinovi i muž, a oni razasuti. Ponosna sam na nas, na majke, zahvaljujući kome naša djeca imaju svoje nišane na kojima su ispisana njihova imena, imena i prezimena zbog kojih su ubijani.. – navela je majka Ramiza.
Dodala je da oni nisu nestali, nego su ubijeni.
– Do 1995. godine imala sam divnu djecu i muža. Sjetim ih se uvijek njih. Prije na 2-3 dana od 11. jula nisam mogla spavati. Usnila sam da im idem u goste. Kupila im svega i svačega da im nosim. Probudila se i vidim nema ih. Srebrenicu smo napustili 10. jula 1995. godine, a u Potočarima smo bili od 11. – 14. jula. Zadnji put sam svoje vidjela 10. jula. Ne mogu to nikada zaboraviti. Sin Mustafa je motao cigare i plakao govoreći mi ‘neću te nikada više vidjeti’, a najmlađi sin je oborio glavu i nije ništa rekao. Moj muž Junuz mi je rekao da kćerku čuvam . Znam da se najmlađi sin Mehrudin vratio da traži mene, ali nit je on mene našao, nit sam ja njega. Junuz je odveden u Kravice i ubijen. Najmlađi sin je odveden u Bratunac, a iz Bratunca u Vranjevo i tu je i ubijen – kazala je Ramiza.
Emisiju ‘Dobar dan BiH’ Hayat televezije pogledajte ispod: