Apsolutno svi pamtimo letovanja iz detinjstva. To uzbuđenje kad bismo ranom zorom sa roditeljima kretali na put da, osim gužve, izbegnemo i vrućine. Naime, tada u automobilima nije bilo klime, a putovanje do mora trajalo bi beskonačno. Doslovno. Stojadini i jugići bili su neverovatno spori, a nije bilo ni autoputa, zbog čega bi put, koji danas prevalimo za par sati, trajao celi dan.
Obavezna oprema za more bile su gumene sandale za plažu s metalnom kopčom koja bi zarđala nakon dva dana kupanja, a oni malo stariji nosili su borolete. Ipak, za veče smo imali posebnu obuću, pa bi se po rivi redovito šetali u espadrilama. Njih i još nekih stvari prisetili smo se u ovom malom podsetniku na nekadašnja letovanja.
1. Ovako nekako je izgledao put
2. Vozili smo stojadine, fiće i jugiće
3. Kad bi napokon, nakon 100 godina stigli, na plaži se nismo skidali iz boroleta
4. A svi klinci su nosili one jeftine neudobne sandale od Jugoplastike (koje bi odmah zarđale)
5. Tipična morska terasa je izgledala ovako nekako (i u nekim mestima se to još uvek nije promenilo)
6. Stvari na plažu smo nosili u plastičnim cegerima
7. Po rivi smo se šetali u espadrilama
8. Kad nismo bili na plaži izgledali smo otprilike ovako
9. A hteli smo izgledati ovako
10. Mirisali smo po ovome
11. Uglavnom smo išli plesati na terasu nekog hotela
12. Jeli smo sladoled u lopticama
13. A kad bismo ga naručili u poslastičarnici, morali su nam ga doslovno iskopati iz vitrine
14. Na plaži smo slušali walkman
15. Vrhunac nam je bio piti gusti sa šlagom
16. Dok smo se sunčali listali smo nemački Bravo, iako niko nije imao pojma što piše
17. A umesto poruka i mailova, slali smo razglednice
