Gluha žena je došla u trgovinu u kojoj je blagajnica uvrijedila. Sada se preko Facebooka obratila javnosti.
Mnogi koji me znaju, znaju da sam gluha. Vjerojatno znate i da sam prilično samostalna i uporna. Uz COVID-19 u zraku potrebno je nositi maske na razna mjesta.
Nedavno sam otišla u kupovinu namirnica, a nosila sam masku. Bio je to neobičan osjećaj, nešto što još nisam iskusila. Osjećaj kao da je teško disati, naočale se magle, a nervoza prevladava. Barem je meni tako.
Oslanjam se na čitanje s usana iako mogu dosta dobro čuti uz pomoć aparata. No, teško je čitati s usana kada svatko nosi masku, zar ne? Kada sam ulazila u trgovinu morala sam skinuti slušni aparat jer mi se maskica ureže u njega zbog čega on proizvodi užasan zvuk.
Ušla sam i kupila sve što mi je trebalo. Krenula sam prema blagajni, a tada me je netko zaustavio. Pretpostavila sam da je ta osoba pričala tako da sam joj rekla da sam gluha. Osoba je shvatila da čujem pa je uzela papir i olovku i zapisala: gotovina ili kartica? Super.
Onda sam nastavila do blagajne. Blagajnica je skenirala moje namirnice. Nešto mi je rekla. Rekla sam joj da ne čujem. Ona je odmahnula s rukom kao da mi želi reći da ionako nije bitno. Rekla sam joj da je bitno. Rekla sam joj da mi zapiše što želi, a ona je opet odmahnula rukom.
Postala sam frustrirana. Platila sam namirnice i otišla u auto. Počela sam plakati, i to jako. Suočavala sam se sa dosta frustracije zbog komunikacije, ali nikada nije bilo ovako. Jako je teško u ovome svijetu, jako.
Moji dragi prijatelji, budite strpljivi sa svima na koje naiđete koji su gluhi ili teško čuju. Ova vremena nisu laka za nas u smislu komunikacije. Jako je lako zanemariti nekoga, ali nemate pojma kako to nas pogađa. To boli. Budite strpljivi. Isplatit će se.