Živim od pet maraka po danu za moj invaliditet. Ljudi bacaju hranu, kako ih nije strah?
U Skucanom Vakufu kod Sanskog Mosta smještena je porodica Kreštić, u kući staroj nekoliko stoljeća.
– Ja sam naslijedio ovu starinu od dida, pradida, majke i oca. Majka mi je bila bolesna teško, brinuo sam se o njoj. Ona je šestero tuđe djece hranila, kao sevap, ona se udala još kad je bila cura. Neka danas nađu neku ženu koja bi prihvatila drugu djecu. Nikad nije razlikovala mene i to drugo dijete, nego je hranila i odgojila isto. To je teško danas. Ja imam dva sina i kćerku. Živim od pet maraka po danu za moj invaliditet. To sam isto teško ostvario – kazuje Safet.
Safet nam je ispričao kako danas neki imaju sve, a ipak nisu zahvalni, ne znajući da se život u svakom trenutku može okrenuti naopačke.
Hvala Bogu ima danas ljudi da pomognu, da mi kupe brašna, ulja, osnovnih stvari, nešto i ja zaradim, odem sjeći drva, idem na dnevnicu, svašta radim da bih prehranio porodicu. Ljudi nisu neki zahvalni, ne vode računa o hrani, puno bacaju hrane, jednom sam šetao u centru i vidio sam kako jabuke i mandarine s malo flekice bacaju. Ma ja uzmem to, iskružim tu flekicu i pojedem. Znam nije ništa, a ljudi bacaju hranu – kazuje Safet.